О књизи: 2018 / Љубав према пићу постепено доводи до немогућности да се без тога живи ни један дан. Алкохолизам је болест за коју смо сами криви. Неуморно, из дана у дан, личност алкохоличара деградира, руши се морално-етичка начела, без којих човек не може остати човек. То су уобичајене истине, свима познате и свима су одавно досадиле, не декларисане у причи, већ приказане изнутра, очима самог алкохоличара, који схвата како пада у црни понор без дна. , али не чини ништа да остане бар на ивици, како не би уништио људско у себи до самог краја. Јер није навикао да се бори, макар и само са собом. Зато што је навикао да иде уз ток, одустаје од свега, у чврстом уверењу да ће сутра све некако проћи само од себе. Неће, неће ићи — тако је то приказано у овом раду, а то се најчешће дешава у животу. Остаје само да поставимо вечито питање: Шта радите, људи, прича из серије „Глазковские огреботине“?».